Prolaze gradom umorne bivse lepojke
iz moje slatke mladosti.
Skrivaju bore, s linijom se bore,
vreme im smislja pakosti.

Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi,
mangupi, ugursuzi,
sad su soferi, magacioneri,
kriju ih mracni bircuzi.

I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim.
Morao sam da se odselim,
da se davno izgubim.

I da se nikad ne vratim,
da ih onakve zapamtim,
morao sam da se odselim
kad mi je bilo dva'estri.

I ja sam bio decko s gitarom, mali car,
sasavi boem za sve njih.
Decko s gitarom, danas decko s honorarom
koji ga odvaja od svih.

I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim...