Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom kroz trsku i sas.
Preko reke noc je pala
kao plast.

I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
izdaleka, neki svet
za mene tudj.

I bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto me odnose ko zna gde.

Da se zenim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad
i nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan zivot miran, tih,
nekad bacim kartu il' napisem stih,
stvari teku
ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje.