[Blazha]
Mnoge proshle su godine, a vodilje mudrost i ljubav,
bile su stotine puta,
Kada su me smorile svuda, i nagrade, i kritike,
volja ljuta mi je oruzhje,
Kada sam borim se dok kidam,
stojim ispred zida, masa poglede ko kurshume sipa,
telima k'o shtitom, brani me ekipa,
svi za jednog, SINDIKAT, ako neko te pita,
Mnogi prosli su sati, ja radov’o se, shvati me
jednostavnost i sushtinu, njih smatrao drugarima,
Koje sam upoznao u stvarima meni vazhnima,
od tada trazhim ih stalno,
Jer sam posle druge upoznavao, sa njima se smarao,
da bih svima stvarao, da bih vishe imao,
I vise prozhiveo, da bih jednog dana stao,
da bih se zapitao: Jel’ sam mnogo hteo?
A vishe sam dao, i bilo mi zhao,
jer racune svodim tek kad proshle su godine,
To tada nisam znao, do sada nisam znao.


[Mare]
Nikad ne zaboravljam sta predstavljam, ne stajem,
nastavljam sa onim sto zastupam,
Pesme da sastavljam,
ja sam onaj shto ga niko ne razume,
Uvek idem tezhim putem, al’ drugachije ne umem, a i necu,
Ja u mraku palim svecu, znam ko sam, znam gde cu,
svako gradi svoju srecu,
Svako ide svojim putem, chesto putevi se srecju,
pojavljuju se novi, al’ svojim nastaviti pre cu!
Ja i u pustinji sam spreman dane da provedem,
jer prechicama mogu samo sebe da zajebem,
Gde god da krenem, sa mnom moji ljudi, svet u malom,
Gde god da skrenem bice ono sve do chega mi je stalo,
Shto vidim k'o realnost, shto vidim kao san,
shto vidim kao gatara kad pogleda u dlan,
I nishta mi ne promakne, uvek u sushtinu proniknem,
chega god se dotaknem,
uvek do kraja ostajem Veran sebi, veram svojima,
al’ to sam samo ja i tako stvari poimam,
Nisam sam, nebesa su nas spojila,
da sada ritmovi odzvanjaju iz podruma

Ref.

Znash Sta?
Da kidam ja nikada necu prestati,
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima!
Bash ta!
Da svima jasno kazhe za snove nashe,
da nikad ne odustajemo - to je sushtina


[Ogi]
Jos uvek srecan se secam o chemu masht'o sam nekad,
misli bile su bezdan, Ja sam krotio vetar.
Tad je trebao jedan samo mikrofon, bit,
sve je pochelo s tim, Kad ce prestati, ne znam.
To je sve shto ja imam,i shto nikome ne dam,
i josh uvek sam zhedan znanja,
Pa setam tada snovima, poljima, kojima lutam
da nadjem to sto znaci mi,
To malo srece, nade, koji snovi dace mi,
shta ce mi doneti, ne znam.
Al’ sam spreman da chekam,
S mashte plastom obavijen, vrebam poteze predan,
i sa tim trazhim nachin da zagonetku reshim,
stalno k'o u potrazi za gralom.
Pa je rushim, slazhem ponovo, lepim, ko staklo slomljeno,
uz svo vreme ovog sveta, to mi nije dovoljno.

I zato priznacu da svet koji stvaram nije stvaran,
bice teshko uspeti i preci taj prag,
Al’ zato probacu bar sa ekipom, nashim tripom,
porukom sjajnom, ko zvezda nebom ostavicu trag. (x2)

Znash Sta?
Da kidam ja nikada necu prestati,
i sve ce tad nestati, za mnom ostace rima!


[Dare]
Jednostavnost i sushtina ona nikad nije bila,
moja istina se sakrila od pogleda i dodira,
Trazhim je, nemam mira, trazhim je dok mi svira vetar na uvo,
a noc mi sapuce price o njoj,
Istina je kriva sto pijem, otrovna, ko zmija se krije,
dok ja rijem asfalt u potrazi za njom,
Na kraju i kazhu da samo potraga ostaje,
a, meni preostaje da se opustim, i prepustim putu,
u toj jednachini meni ipak neshto nedostaje,
jer iako tako prosto je, ipak ne uspeva da ublazhi tugu.
To sto fali, to ja trazhim da je ublazhim barem na tren,
i da skrenem s puta sutra, i da ostanem izgubljen,
i da zastranim u navici imam spreman manevar,
kojim ne gubim trag nikad one kojoj pesme pevam,
I kad me vidish, ona iskra u mom oku koja sjaji,
to je plamen cheznje za istinom koju samo smrt gasi,
Rasplamsava ga vino u nocima shto traju,
a muzika je benzin koji dolivam na vatru!

Ref. x2