Sedimo za stolom, u shtabu sindikata,
zakljuchana vrata, brat do brata, tri sata,
kujemo plan nasheg sledeceg napada,
kada sindikalna dogma gradom pochece da vlada,
na nashem institutu stoji zakon u statutu,
uvek ostani na putu, nikad ne menjaj marshutu,
kao voda, kao vatra, kao vazduh, kao zemlja
stavljamo kamen kao simbol ovog temelja,
imperije znanja koje smo tokom obuchavanja stekli
da bi se proteklih godina povezali kao chestice u atom,
sachinili bratstvo koje smo nazvali – sindikatom!
I dok na dokove nam pristizu kontigenti mesa,
da umirimo narod, da ne umre od stresa,
jer puno je mrznje, i puno je besa,
zato i deca treba da zapamte da sindikalne falange,
metafora snage, oformice armiju i nestace ljage,
jer kao svaki sindikalac, ja se borim da minimalac
preraste u bogatstvo, zato furam sa bratstvom,
kao Jurij kroz kosmos predstavljamo osnovu kao prozoru Dos,
i nikad ne palimo u boks vec kao Sena,
jurimo ka cilju, brzi i od trena,
kod nas cesh naci rima ko u Shpaniji sela,
zato cela vasiona sada slavi ovo ime,
i na prekom sudu sindikat pominju kao primer
da samo je jedan smer postojao ikad,
postoji i danas, zove se - sindikat!

Ne zaboravi nikad, ko je ovde prvi pljuvo,
i kad mene budesh chuo, ti pretvori se u uvo,
jer svuda je suvo, na celoj sceni susha,
zato domaci hip hop malo ko slusha.
Beogradski sindikat - u pustinji oaza,
shto u moru mrtvih fraza chvrsto stoji kao baza,
nasha faza je razvitak, nashe rechi su napitak,
beogradski sindikat! Ma mi smo siguran zgoditak!
Neosvojiv kao nekad Minosov Knosos,
specijalitet kao losos, nama mali je i kosmos,
stoga smo se spustili, u borbu se upustili,
dok nije bilo nas... ma nishta niste ni propustili,
a sad ste se opustili, shvatili sushtinu
da prepoznate MC-ja kada izadje na binu,
da ga pozdravite buchno kada kida disciplinu,
i da ocenite struchno ovu sindikalnu rimu,
jer na vatri i dimu, mi smo kalili veshtinu,
sindikat kao nikad krece sam u ofanzivu!

...sada jachi nego ikad, kao stihija smo doshli,
za borbu smo oshtri, jer smo mnogo toga proshli,
jer putanja znanja je puna trnja puna granja,
mikrofon ko skiptar svaku prepreku sklanja,
a sada evo otvaramo regrutni centar,
novu granu udruzenja, mocnu kao spektar,
i ko vetar svaki metar u etar poruka stize,
sindikat sve je blize, i na oruzje se dize,
i dok ratnika boje na obrazima stoje,
svima bice jasno da doshli smo po svoje,
svima bice jasno na sceni sada ko je
jeci nego ikad... sindikat!

Ovde MC je subjekat, a ‘kida’ predikat,
i mikrofon mi ne predajemo nikad,
mi smo La Klika, velika ekipa,
mi zajedno k’o Voltron formiramo lika,
velichanstvena slika iz dima vojnika,
kome iza ledja sunce zalazece
njemu nasha rec je mach od chelika
misli znanjem britka uglachana znanjem
sada blista hip-hop vatre on je iskra
i um sada borbena je pista,
jer mi smo k’o trista hrabrih Spartanaca ,
u borbi protiv Persijanaca,
u odbrani scene kao Termopilskih klanaca,
svaki od nas poput Indijanaca
drevnih znanja znalaca,
a u svojoj zemlji stranaca,
stani! Pa mi smo zbog toga proterani,
ko prvi Hrishcani, i ostavljeni sami bez pomoci u odbrani,
al' na sceni smo ponovo da je branimo
mikrofon u ruci i vicemo ‘Dzeronimo!’
iz dima sad opet je poniko general vojnika,
jachi nego ikad njegov nadimak – sindikat!