vehni, vehni fijolica, ne žalosti me.
ar te ftrèi nemrem ja, vehni grlica,
zasadil sem ja tebe vu glubinu srca,
ali vidim da drugi od dna te trga.

zrasla si kak tulipan með veæ rožami,
al da je (v)se zahman, joj navek meni,
vehni vehni grlica, kaj te ja ne trgam,
niti više svojemu srcu ne trebam.

vidim glavu spušæenu drugom na prsa,
žute lasi spušæene sve do pojasa.
joj, žalost me primila, kada ja te vidim,
kad ti usta rumena više ne ljubim.