Jednom davno koliko davno teško je reæ
(možda manje nego što se zna)
Prièali su mudrom solonu
O nestalom otoku
I mutnom moru za plovidbu
(iza pilarovih stuba negdje u atlantiku)
Zar su onda kiše pale
Da bi sad ti varedi
Svoj neizbježni grah
Njegovao dvorac starosjedilac
Jer u jednom užasu potopljeni listom
Bijahu svi bez razlike
(ukljuèujuæi i tebe)
Nema sumnje da atlantis
Mimo naših potreba
Božji mir uživa
I zato kaja
Volim te
Dolje gaæe
Molim te
Da ti vidam neutronku opojnu
Da ti turim finu dozu razornu